Страни инвеститори у Подгорици: нове могућности или стари изазови за домаћу привреду

Пословна четврт Подгорице у контексту нових инвестиционих пројеката. Фото: Ponder архива

Током прве половине 2026. године, директне стране инвестиције (СДИ) у Црну Гору достигле су вриједност од 420 милиона евра, што представља раст од 12,3% у односу на исти период претходне године, показују подаци Централне банке Црне Горе (ЦБЦГ). Иако ова бројка звучи охрабрујуће, детаљна анализа структуре улагања открива дубоке структурне неравномјерности које дугорочно могу ограничити потенцијал раста домаће привреде.

Секторска расподјела: доминација некретнина и туризма

Највећи дио страних инвестиција — чак 58% — концентрисан је у сектору некретнина и туризма, при чему пројекти дуж јадранске обале чине доминантан дио ове суме. Ријеч је понајприје о луксузним ресорт-комплексима у Будви, Котору, Тивту и Бару, чији инвеститори долазе из Руске Федерације, земаља Залива и, у посљедње вријеме, земаља Источне Европе.

На другом мјесту по привученим инвестицијама је енергетски сектор са 19%, гдје се издвајају пројекти из области обновљивих извора — прије свега вјетропаркови у унутрашњости земље и мањи хидроенергетски пројекти. Остатак инвестиција расподјељен је на финансијске услуге (9%), телекомуникације (7%) и прерађивачку индустрију (7%).

"Структура страних инвестиција Черне Горе и даље је снажно оријентисана ка секторима с кратким повраћајем улагања, а не ка производњи знања или технолошком развоју. Ово је дугорочан ризик за конкурентност привреде." — др Миодраг Радовић, економиста, Универзитет Черне Горе

Регионална концентрација инвестиција: Подгорица vs. приобаље

Занимљива је и географска расподјела инвестиција. Иако је Подгорица административни и пословни центар земље, само 23% свих СДИ у првој половини 2026. усмјерено је у главни град. Знатно већи дио инвестиција иде у приобалне општине, прије свега Будву (31%) и Тиват (17%). Сјевер земље, упркос потенцијалу за развој зеленог туризма и аграрне производње, привукао је свега 6% страних улагања.

Ова неравномјерна расподјела одражава дубоки регионални развојни јаз који је карактеристичан за Черну Гору деценијама. Стратешки документи Владе предвиђају мјере за привлачење инвестиција у Сјеверни регион, али практична примјена ових политика остаје ограничена.

Правни и регулаторни оквир: реформе у токовима

Стручњаци за пословно право истичу да је регулаторна неизвјесност и даље препрека за привлачење квалитетнијих, диверсификованијих инвестиција. Иако је Скупштина Черне Горе у 2025. усвојила низ измјена закона о страним улагањима и концесијама, пракса показује да процес добијања дозвола остаје спор, а административни капацитети општинских управа варирају.

Поједноставивање административних процедура, а не само пореских подстицаја, истиче се као главни приоритет за квалитативни помак у структури страних инвестиција. Тако закључује студија Института за стратешке студије и прогнозе Черне Горе из маја 2026.

Перспективе до краја 2026. и даљих година

Прогнозе Владе за цијелу 2026. годину предвиђају укупне СДИ у распону од 850 до 950 милиона евра, уз напомену да реализација зависи од регионалне стабилности, услова финансирања и динамике ЕУ интеграционих процеса. Међународни монетарни фонд у свом прољетном извјештају позитивно оцјењује фискалну позицију Черне Горе, али упозорава на ризике везане за спољни дуг и раст текућег дефицита.

За домаће предузетнике и мала предузећа, кључно питање остаје да ли страни капитал доноси ефекте преливања — трансфер знања, запошљавање и интеграцију у вриједносне ланце — или се ради о енклавним инвестицијама које дају мало домаћој економији. Одговор зависи умногоме од политика подстицања локалног садржаја у пројектима страних инвеститора, а ту је поље за системске реформе и даље широко отворено.