Европска комисија објавила је у јулу 2026. свој годишњи Извјештај о напретку земаља кандидата и потенцијалних кандидата за чланство у ЕУ. Документ на преко 800 страница детаљно анализира напредак Черне Горе, Србије, Северне Македоније, Албаније, Босне и Херцеговине и Косова у испуњавању приступних критеријума. Општа оцјена: напредак је неједнак, реформски замах варира међу земљама, а темп процеса проширења остаје под великим знаком питања.
Черна Гора: лидер по напретку, али с отвореним поглављима
Черна Гора задржава статус најнапредније земље кандидата у процесу приступних преговора с ЕУ. Земља је отворила 33 преговарачка поглавља и привремено затворила 3, а у посљедњих 18 мјесеци регистрован је значајан напредак у поглављима 23 (Правосуђе и темељна права) и 24 (Правда, слобода и безбједност). Нова антикорупциона законодавна, успостављање Специјалног тужилаштва и реформа судске администрације представљали су кључне кораке у овом периоду.
Ипак, извјештај Комисије не одаје оптимизам без резерви. Истиче се да провођење у пракси и даље заостаје за нормативним напретком, да је број правоснажних пресуда у предметима организованог криминала и корупције на вишим нивоима и даље низак, а да је реформа јавне управе успорена кадровским потешкоћама.
"Черна Гора показује добру вољу за наставак реформи, али одрживост тих реформи мора бити доказана резултатима — конкретним пресудама и функционалним институцијама." — Оливер Вархеји, комесар ЕУ за проширење (одломак из пресс конференције, Брисел, јул 2026)
Регионална слика: поларизација унутар процеса
Компаративна анализа шест земаља открива растућу поларизацију унутар самог процеса проширења. С једне стране су Черна Гора и Северна Македонија са релативно структурисаним преговорима, с друге стране Босна и Херцеговина, гдје унутарпolitические блокаде успоравају приступ чак и формалним преговарачким структурама.
Посебну пажњу Комисије привукла је Србија, која у извјештају добија оштрије критике него претходних година, прије свега у погледу усклађивања вањске политике с ЕУ политикама и недовољних резултата у борби против корупције на системском нивоу.
Европска перспектива: политика проширења у транзицији
Измијењени интерно политички контекст у самој ЕУ — успон евроскептичних странака у неколико великих чланица, дебата о реформи гласачких правила и апетита за пријем нових чланова — ствара несигурно спољашње окружење за земље Западног Балкана. Аналитичари из Берлина, Паризa и Беча упозоравају да без јасног политичког сигнала о датуму пријема ниједне земље, мотивациони потенцијал процеса проширења слаби.
Конкурентска европска нарација о „постепеној интеграцији" и „диференцираном приступу" за сада остаје само концептуална идеја без конкретне правне оперативности. Земље Западног Балкана и даље чекају јасноћу о томе шта им ЕУ нуди у замјену за сложен и скуп процес реформи.
Кључне чињенице из извјештаја за Черну Гору
- Отворена 33 преговарачка поглавља, привремено затворена 3
- Напредак у поглављима 23 и 24: правосуђе, антикорупција, безбједност
- Провођење у пракси и даље заостаје за нормативним реформама
- Препоруке: виши ниво координације јавне управе, убрзање реформе тужилаштва
- Прогноза: наредна Министарска конференција у децембру 2026. у Бриселу
