Извјештај Reporters Without Borders (RSF) о индексу слободе штампе за 2026. годину доноси мјешовиту слику медијских прилика у шест земаља Западног Балкана: Черној Гори, Србији, Босни и Херцеговини, Сјеверној Македонији, Албанији и Косову. Иако је у појединим земљама забиљежен благи напредак, структурни изазови — концентрација медијске сопствeности, политичка инструментализација огласног тржишта и стагнација правне заштите новинара — и даље су присутни.

Черна Гора: напредак у рангирању, изазови у пракси

Черна Гора је у RSF индексу за 2026. годину заузела 40. мјесто на листи 180 земаља, напредовавши за шест позиција у односу на претходну годину. Ово је важан симболички помак, и он одражава резултате законодавних реформи у области заштите извора и декриминализације клевете спроведених у 2024. и 2025. Истовремено, извјештај упозорава да формалне правне гаранције не гарантују аутоматски суштинску независност медија.

Међу специфичним изазовима за Черну Гору, извјештај издваја три кључна питања:

  • Концентрација медијског власништва у рукама малог броја привредних субјеката с директним или индиректним политичким везама;
  • Нетранспарентно финансирање дијела медија путем државног оглашавања и субвенционисаних претплата;
  • Самоцензура у медијима зависним од тих извора финансирања.
"Мјерљиви напредак у законодавству је стваран, али питање је колико закон живи у свакодневном раду новинара и уредника. Анкете показују да трећина новинара у Черној Гори избјегава одређене теме из страха од финансијских или правних посљедица." — Ериk Дупон, регионални координатор RSF за Балкан

Регионални образац: систематски притисци с варирајућим интензитетом

Анализа шест балканских земаља открива заједничке образце, упркос разликама у политичким системима и степену ЕУ интеграције. У свим земљама регистровано је:

  • Недовољна финансијска одрживост малих и независних медија;
  • Концентрација медијског власништва и хоризонтална интеграција с другим привредним секторима;
  • Недовољна ефикасност правосудних институција у процесуирању напада на новинаре;
  • Пораст циљаних онлајн напада на новинарке (родно заснована узнемиравања).

Финансирање независних медија: европске пол·уге и домаћа реалност

Посебну пажњу аналитичара привлачи питање финансирања независног новинарства. ЕУ је у периоду 2024–2026. издвојила значајна средства за развој цивилног медијског сектора на Балкану кроз различите програме подршке. Истраживачи, међутим, примјећују да ова средства нерадо долазе до медија у сјеверним и руралним подручјима, углавном концентришући се у главним градовима.

У Черној Гори, Медијски фонд за плурализам, успостављен 2023. са цилJem финансирања независних медија из јавних прихода, у 2026. дистрибуира 1,8 милиона евра годишње. Истражитачи цивилног сектора оцјењују ову суму недовољном и упозоравају на потребу транспарентнијих критеријума расподјеле средстава.

Препоруке из извјештаја

Извјештај RSF нуди скуп конкретних препорука за свједоке из извршне и законодавне власти, медијских регулатора и самих медија. У погледу Черне Горе, кључне препоруке укључују јачање антимонополских правила у медијском сектору, потпуну транспарентност у расподjели државног оглашавања и успостављање независног тијела за медијску саморегулацију.

Ponder ће у наредним мјесецима пратити провођење ових препорука и редовно извјештавати о стању медијске независности у Черној Гори.