Скупштина Черне Горе одржаће у септембру 2026. посебну радну сесију посвећену законодавству из области социјалне политике. На дневном реду налазе се приједлози закона о измјенама и допунама три кључна системска прописа, а очекује се и разматрање стратешких докумената везаних за децентрализацију јавних услуга.
Закон о социјалној заштити: измјене које доносе промјене
Приједлог измјена Закона о социјалној заштити садржи неколико значајних новина. Прва међу њима је увођење новог критеријума за утврђивање права на материјално обезбјеђење породице, који узима у обзир не само приходе него и имовинску ситуацију подносилаца захтјева. Измјена је усмјерена на прецизније таргетирање средстава и смањење злоупотреба, али је наишла на критике невладиних организација које упозоравају да би могла да искључи дио рањивих лица из система заштите.
Друга важна новина је увођење обавезних активационих мјера за кориснике материјалног обезбјеђења радно способне доби. Ради се о концепту "условљеног" социјалног трансфера, добро познатом из пракси западноевропских земаља, али чија примјена у контексту тржишта рада Черне Горе захтијева системску подршку кроз јавне службе запошљавања.
"Реформе социјалних трансфера могу бити продуктивне само ако иду упоредо са инвестицијама у службе запошљавања и активне политике тржишта рада. Иначе ризикујемо да само смањимо заштиту без стварне активације." — Синиша Ивановић, директор Завода за запошљавање Черне Горе
Здравствени систем: финансирање и приступачност
На агенди је и разматрање приједлога буџетске ревизије Фонда за здравствено осигурање, са циљем покривања насталог дефицита и обезбјеђивања средстава за нове позиције у листи лијекова на рецепт. Министарство здравља предложило је увођење неколико иновативних терапија у јавно финансирање, прије свега из области онкологије и дијабетологије.
Опозициони посланици намјеравају да поставе питање дугогодишњих проблема у примарној здравственој заштити: недостатка лекара у сјеверним општинама, дуге листе чекања за специјалистичке прегледе и неодговарајуће опреме у дому здравља ван Подгорице и Никшића.
Радно право: минимална зарада и колективни уговори
Трећа важна тачка на агенди јесте приједлог усклађивања минималне зараде са кретањем трошкова живота. Влада предлаже повећање минималне зараде на 680 евра нето, почев од 1. јануара 2027. Репрезентативни синдикати тражили су виши ниво (730 евра), позивајући се на Извјештај о праћењу адекватности минималне зараде Министарства рада.
Такође ће бити разматрано питање ажурирања општег колективног уговора, чији рок истиче крајем септембра 2026. Преговори између Владе, Уније послодаваца и синдикалних централа ушли су у завршну фазу, али кључне тачке — посебно у погледу прековременог рада и отпремнина — нису посљедњег договора усаглашене.
Преглед кључних тачака септемbarске агенде
- Приједлог измјена Закона о социјалној заштити — рационализација права на МОП
- Буџетска ревизија Фонда за здравствено осигурање за 2026. годину
- Приједлог повећања минималне зараде (са 620 на 680 евра нето)
- Ажурирање Општег колективног уговора
- Извјештај о напретку децентрализације јавних услуга
- Разматрање стратегије социјалног укључивања за период 2027–2031.
Реакције из опозиције и цивилног друштва
Опозиционе странке најавиле су активно учешће у расправи, прије свега критикујући темпо провођења реформи и истичући да парламентарна агенда поново заобилази тему борбе против корупције и независности правосуђа. Организације цивилног друштва оцјењују да је позитиван знак само стављање на агенду питања минималне зараде и здравства, али упозоравају да без темељног јавног консултативног процеса ни реформисани закони не могу дати жељене резултате у пракси.
Сједница ће бити отворена за јавност, а Ponder ће пратити ток расправе и обавјештавати читалаоце о кључним тренуцима у реалном времену.
