Агенција за заштиту животне средине Черне Горе (АЗЖС) објавила је у јулу 2026. свој полугодишњи Извјештај о мониторингу квалитета приобалних вода. Налазе оцjencuje с вишеструких аспеката — биолошких, хемијских и физичких параметара — на 47 мjерних тачака дуж 293 километра јадранске обале. Извјештај потврђује да је притисак на приобалне и морске екосистеме у сталном порасту, иако су поједини показатељи показали благо побољшање у односу на исти период 2025.
Еутрофикација и туристичка оптерећеност
Еутрофикација — прекомјерно обогаћивање воде хранивима, прије свега нитратима и фосфатима из комуналних отпадних вода и пољопривредног отицаја — остаје један од кључних проблема. У Бококоторском заливу, примjерена размјена водених маса омetan је геоморфологијом залива, па концентрације хранива досежу нивое двоструко веће него на отвореном мору. Процвати алги у топлим мјесецима имају директне посљедице по туристичку привреду и рибарство.
Туристичка оптерећеност, која је 2026. достигла рекордне нивое, додатно поgоршава ситуацију. Капацитети за третман комуналних отпадних вода у општини Будва и Улцинј и даље нису усклађени с реалним бројем посjетилаца у пику сезоне.
"Немамо луксуз да чекамо. Стање екосистема Бококоторског залива и дјелова приобаља Будве захтијева хитне инвестиције у инфраструктуру пречишћавања вода и строгу примjену прописа о изградњи." — др Весна Шћекић, директорица АЗЖС
Скадарско језеро: биодиверзитет под притиском
Скадарско језеро, највеће слатководно тијело на Балканском полуострву, дјелом на територији Черне Горе, а дjелом у Албанији, такође биљежи забрињавajуhе трендове. Популација пеликана (Pelecanus crispus), за коју је Скадарско језеро један од кључних станишта у Европи, забиљежила је у 2026. смањење броја јединки за 8% у односу на петогодишњи просjек. Истраживачи Природно-математичког факултета у Подгорици ово приписују комбинацији фактора: смањеном нивоу воде због суше, деградацији рибљих залиха и притиском непроцесованих отпадних вода.
Мјере заштите: планови и реализација
Влада Черне Горе усвојила је 2024. Акциони план заштите приобалних вода за период 2024–2028, са укупним буџетом од 74 милиона евра, дjелимично финансираним из ЕУ IPARD и IPA фондова. До средине 2026, реализовано је пројеката у вриjедности 21 милиона евра, углавном у области инфраструктуре за третман отпадних вода у општини Херцег Нови и Котор.
Невладина организација „Зелена Черна Гора" оцjenjuje овај темпо реализације недовољним и захтijeva убрзање поступка јавних набавки и боље координацију међу надлежним министарствима. Представници рибарске заједнице из Бара и Улциња истичу да их нико није укључио у процес планирања, упркос томе да су мjере директно погађају.
Улога грађана и еколошке свjести
Иако институционалне мjере иду споро, примjетан је пораст еколошке свjесности мjepу становништвом. Добровољачке акције чишћења плажа одржане у лjетним мjесецима 2026. окупиле су преко 3.000 учесника широм Черне Горе. Апликација за пријаву незаконитог одлагања отпада, коју је лансирала Општина Будва, у прва три мjесеца рада примила је преко 600 пријава.
АЗЖС ће наредни квартални мониторинг извjештај објавити у новембру 2026. Ponder ће обавjeстити читаоце о кључним налазима.
Кључни подаци из мониторинг извjештаја
- 47 мjeрних тачака дуж 293 km јадранске обале
- Бококоторски залив: концентрација нитрата двоструко изнад нормативних вриjedности у пику сезоне
- Скадарско језеро: пад популације Dalmatian pelican за 8% у 2026.
- Реализација Акционог плана: 21 mil. EUR (28% плана до средине 2026.)
- Над 3.000 учесника у акцијама чишћења плажа 2026.
